Posle duže vremena sam gledao neku TV seriju na TVu, u pitanju je bila serija “Pozorište u kući”, rimejk čuvene serije iz 70ih ako se ne varam. Tom naleteo sam na scenu u kojoj sam čuo jednu pesmu koju puno volim i ako nije ni blizu iz epohe u kojoj egzistiramo. Pesma imam iz perioda mog boravka u Ivanjici, i gomili pesama koje sam tada skidao svojoj mami, koje pripadaju periodu 70ih. I dok je keva obožavala Kiću Slabinca, i moju interpretaciju “Zbog jedne crne žene” preko telefona, kasnije kada sam se preselio, ova je bila negde moj favorit jer je skroz odisala tim duhom 70ih, i odvodila me u neke hippy vode, kako sam ja zamišljao vreme u kojem je pesma nastala. U pitanju je pesma Dejana Petkovica – Tako mi svega. Nadam se da će Vam se svideti, i da će i vas bar na trenutak vratiti u period moćne Juge, Fiće kao mainstream automobila, kožnih bundi sa krznom i uvertire za muzički zlatne 80te…

Topim se ko sneg kad mi blizu pridjes ti,
kao ptica, letim ja,
zaboravljam na sve,
knjigu, skolu, drugove,
srce samo tebe zna,
a bez sunca jutro nikad ne svice,
i golub ima druga svog,
u meni se ista zelja preplice,
ti i ja… ti i ja…

Cuvar tvoga sna,
tvoja draga igracka,
sve bih bio, tebi ja,
dao bi ti cvet,
nezne pesme pevao,
i zadatke pisao,
jer bez sunca jutro nikad ne svice,
i golub ima druga svog,
u meni se ista zelja preplice,
ti i ja… ti i ja…

Tako mi suza u ocima,
tako mi zvezda u nocima,
tako mi trava u poljima,
VOLIM TE…VOLIM TE JA!!!

Tako ti nestasnog uvojka,
tako ti bacenih lutaka,
tako ti prolecnih sumraka,
VOLIM ME… VOLI ME TI